|
Колико су родитељи спремни да сарађују и колико је њихов утицај на то да ли ће штићеник успети да одржи апстиненцију по повратку из „Црне реке“? Родитељи су у овој цивилизацији још увек најважнији фактор у васпитању и едукацији детета до краја адолесценције, и као такви могу бити највећа помоћ зависнику, али и највећи непријатељи ако не знају шта раде. Као што су многе жене изгубиле животе не обративши се лекару због стида од рака дојке, тако и многи не разумевајући озбиљност стања детета наркомана покушавају на разне начине, методама штапа и канапа да реше проблем и тако га само погоршавају. Наша политика није да икога осуђујемо због тога, јер од гриже савести нико нема користи, а сви грешимо и као људи и као родитељи, и углавном из најбоље намере. Међутим, за решавање овако великог проблема мора се нагласити одговорност целог окружења зависника, а најпре родитељска одговорност. Не дакле кривица, јер кривица је позив за повлачење, већ одговорност. А свака одговорност је позив на акцију. Шта се променило у „Црној реци“ после подношења кривичне пријаве због физичког кажњавања штићеника? Променило се то што је за постизање дисциплине, која је неопходна за било какву рехабилитацију, сада потребно много више сарадника. У суштини ништа се није променило јер физичко кажњавање штићеника ни досад није био метод рехабилитације, већ само периферна дисциплинска мера. Због опште медијске хајке, многи су мислили да је центар затворен па се једно време нови штићеници нису ни појављивали. Тај период је прошао и прошлог месеца смо имали 15 пријема нових штићеника. Било је најава де се ускоро отвара женски рехабилитациони центар. Докле се стигло са том идејом? Проблем код отварања женског одељења је захтев да и то одељење треба да буде ургентно. Да појасним. Црна Река је једини ургентни центар, где се не врши никаква припремна терапија, на којој по правилу највећи проценат људи одустаје, већ се примају сви који дођу. Такав начин пријема изазива многе проблеме у раду, али то је Црна Река. Отворити женско одељење са истом наменом је доста теже, јер жене зависнице најчешће потону много дубље у проблем. Са једне стране имају слабију отпорност према дрогама због унутрашње хормонске конституције, а са друге имају знатно већу могућност долажења до наркотика путем проституције, па тај карактеристични „ударац у дно“ или отрежњење, које носи какву такву жељу за лечењем, у просеку много касније дође него код мушкараца. Отварање женског одељења поред свештеника и психолога захтева неколико бивших зависница, што би значило да те жене морају доћи „са стране“ обзиром да „Црна Река“ још увек нема могућност да сама створи потребан женски кадар. Ако нека од читатељки које испуњавају поменуте услове осећа потребу да се на овај начин укључи у борбу против наркоманије, може се јавити центру или нашој служби ради покретања процедуре ангажовања у центру. Која би била Ваша порука људима који имају проблем зависности?
|
